ZADNJE NA FORUMU
  • Peavey Fury P-bass

    Komentirao: Mladenko

    Datum: 19-08 14:03

    Odgovora: 0

    Pogleda: 14

  • Pickupovi, drvo, konfiguracije, kombinacije i ostalo...

    Komentirao: Glam Boogie

    Datum: 18-08 16:28

    Odgovora: 620

    Pogleda: 47460

  • Pomoc. Promjena tonaliteta

    Komentirao: Glam Boogie

    Datum: 18-08 16:22

    Odgovora: 9

    Pogleda: 1311

  • Relax don do it...

    Komentirao: Glam Boogie

    Datum: 18-08 16:14

    Odgovora: 4566

    Pogleda: 658832

  • Goran Bregović - Brutalno agresivni antihrist !?

    • Datum:   23-04-2008 12:22
    • Autor:   Ruda
    • Ispiši   Stranicu

    Goran Bregović - Brutalno agresivni antihrist !?
    To je smiješno! Neka komisija od pet artista i modela sjedi tamo i uči
    narod pameti, šta je dobro, a šta nije. Ovaj narod je uvijek znao
    da bude pametan i u najgorim situacijama, a neće biti kada se nađe
    u prodavnici ploča!?

    Goran Bregović uzdiše. Opet dugačka pauza u razgovoru. Čudim se.
    Ovo je prvi put da sa njim razgovaram za novine i primećujem
    da ni malo ne liči na demagoga o kome se pričalo da u glavi uvek ima
    spremne brižljivo iskovane rečenice za javnost. U čemu je stvar?
    U ploči. Kojoj ploči? O ploči koje još uvek nema.

    Bijelo dugme je završilo snimanje negde iza polovine januara.
    Trebalo je da ploča izađe početkom februara i ja sam jednu noć
    presedeo pišući prikaz da bi se isti pojavio u prvom februarskom
    "Džuboksu". Plašio sam se da će "Džuboks" zakasniti i da će izaći
    posle ploče. "Džuboks" je zakasnio, ali prikaz je objavljen pre ploče
    zato što ploče još nema. Sada sedim i razgovaram sa Goranom o tome.

    On bira ploče koje će snimati za kasetaš u kolima i kaže:

    Stvar je u neprilikama. Kratko rečeno, neprilikama sa kućom...
    Prvo su sjekli tekstove, sad im se ne dopada omot... eto, to je.
    Mi insistiramo na njemu, ali radi se o tome da su oni vlasnici
    svega toga. Mogu da izdaju materijale u kakvom god hoće paketi!

    A kakva su vaša prava?

    Imamo mi prava, al' ako se to njima ne sviđa onda ta prava prestaju.

    U čemu je bila stvar sa sečenjem tekstova?

    Otpala je jedna psovka "koji mi je moj" i otpao je onaj "Hrist".

    Kako je to obrazloženo?

    Psovka je otpala već na samom snimanju, al' ovo sa Hristom su
    obrazložili "politički". Čim ti kažu politički, odmah si bez
    argumenata. To je jedno famozno, univerzalno obrazloženje:
    "moglo bi biti političkih neprilika". Mada ja, zbilja ne znam
    kakve bi to moglo posljedice izazvati. U zemlji u kojoj je
    slobodno ispovedati Hrista, slobodno je i biti protiv Hrista...
    biti Antihrist. Mada ta cijela pjesma nije intonirana tako da
    je u njoj bitan Hrist na bilo koji način. On je tu samo da
    podvuče jednu sliku. Nije namjera te pjesme da se bavi religijom.
    Ako čovek ima problema da izda sedam ljubavnih pjesama,
    onda to već počinje da brine, znaš... dobri smo i krasni smo
    sve dok smo poslušni i mali. Onog trenutka kada prestanemo
    da budemo takvi onda se pojave neki koji ti govore
    o politici, moralu...

    Činjenica je da u slučaju da je stihove napisao jedan od
    bezbrojnih mladih pesnika verovatno ne bi iskrsao nikakav
    problem. Međutim, u trenutku kada se problematični Hrist
    našao u pesmi Bijelog dugmeta, rock grupe sa ogromnim brojem
    slušalaca, nastaju dileme. Mislim da ova pesma u sebine nosi
    politički problematično i da nema veze sa politikom u
    svakodnevnom značenju reči "politika". Problem je, mislim,
    u ljudskim naravima. Estrada je oduvek smatrana područjem
    puke zabave i otvoreno rečeno, bekstva od stvarnosti.
    I sada odjednom u pesmi pominje Hrist. Nije važno što se
    ta pesma uopšte ne bavi religijom. Stvar je u tome što
    ljudima iz estrade naviknutim samo na sunčana polja
    i kućice u cveću ne štima da se pojavi nešto što dovodi
    u pitanje status quo kičerajskog sentimenta. Ovde Hrist
    i nije bitan sam po sebi. Njih ne interesuje sadržaj
    i suština pesme već je problem u tome što je jednom momku
    koji je bavi popularnom muzikom palo na pamet da promeni
    stvar koja nije uobičajna u okvirima tog čanra. To je
    bečanje od problema po svaku cenu, ali treba imati na umu
    da nijedna stvar ne može biti rešena izbegavanjem problema.
    Sličan slučaj bio je i sa grupom Buldožer. Estradnim maherima
    nije jasno zašto je Bregoviću bilo potrebno da uopšte pominje
    takvo nešto kad i bez toga može da se proda mnogo ploča.

    Ovo pitanje nije bilo ovako sročeno u razgovoru, ali suština
    je bila ista. Goran je odgovorio:

    Stvar je u tome što ovo kao medij nije izborilo svoje slobode
    i vjerovatno je nama suđeno da proguramo nešto, kao što smo
    progurali mnogo toga, u tom smislu.

    I na kraju, taj nesrećni stih sa Hristom je izmenjen?

    Pazi, to je stvar u kojopj ja popuštam. Kad oni kažu
    da je to nešto politički... a ovo sa omotom ne popuštam.

    Kako je to izmenjeno?

    Pa stavili smo jednu zamjenicu - on.

    Ne vidim da to išta menja u pesmi. Ko god kupi ploču
    verovatno će znati na koga se ta zamenica odnodsi.

    Pazi da ti kažem, to se radi, jednostavno
    o jednom principu - zbog čega bi se imalo neprilika
    kad nam je lakše i uzimamo lovu puno bezbolnije. Štancaš
    ploče i one se svakako prodaju. To što neko ima nekakvu
    ljudsku i umetničku fantaziju u svemu tome, to je nevažno.
    Ugovorom si vezan i ne možeš ništa.

    Opet dolazimo na ugovor...

    Naši ugovori su nešto naročito. Pročitaš ih, naravno,
    ali kada bi uzeo po njima da cjepidlačiš obično ti kažu
    da je to samo "pro forme". Međutim, sada imamo nepriliku po prvi put
    i tek sada se pokazuje snaga tog ugovora. Onog trenutka kad pokušaš
    da insistiraš na nečem ljudskom ili na nečem umjetničkom
    taj ugovor počinje da funkcioniše. Takvi ugovori se rade na zapadu
    gdje je artista ništa, a važno je da se uzmu pare.
    I po tom ugovoru imaju pravo da stave omot kakav hoće.

    Znači mogu da vam stave sve što hoće? Razglednicu Markovog trga
    u Zagrebu ako treba?

    Šta god hoće! I ostaje nam jedino da se prilikom sledećeg
    potpisivanja ugovora upitam može li sve to tako da ide jer u ovom
    sistemu u kome živimo stvari drugačije hodaju. Treba da se i upitamo
    zašto čitava branša ljudi nema uticaja na to šta se radi
    sa njihovim radom. Mi za taj "Jugoton" radimo u jednom najamnom odnosu.
    Besmislenom, koji ne postoji nigde više u Jugoslaviji. Nemamo nikakvog
    uticaja na to kako se priliva, kako se odliva dohodak koji mi ostvarujemo.
    Ne znamo šta se radi s njim. Da li nam se on suprostavlja nekad, kao sila
    otuđena od nas. Od tog novca oni prave neke investicije koje se meni mogu
    suprostavljati direktno. To je jedan grozan odnos koga prvi put postajem
    svestan sad. Zbog toga što si potpisao jedan ugovor ne možeš da
    ostvariš neko svoje pravo. Umjetničko, ljudsko... mogu da te pakuju
    i izdaju kako hoće!

    Odakle potiče ideja za omot?

    Ideja za taj omot postoji jedno godinu, dvije dana. To je ideja do koje sam
    došao dok sam još bio u vojsci, a Dragan S. Stefanović
    ga je napravio. Blesavo je misliti da bi taj omot promijenio svijet,
    ali nam on znači nešto, iza njega stojimo, omot koji govori
    neke stvari za nas. To je omot koji funkcioniše u sklopu ove ploče
    i na taj način govori nešto.

    Znači zbog toga ne želiš da popustiš?

    Kada bih sad pravio kompromise sa 28 godina gdje bih završio?
    Prva verzija omota je bila takva da se muškarac držao za jaja.
    Onda su svi rekli da je to vulgarno. Mi smo odgovorili da i ne mora da se
    drži. Kad te neko udara ti se ne držiš, isto kao što se
    fudbaleri ne drže za jaja kad su u živom zidu nego drže ruke
    u zraku, jel' tako? Šta sad treba i njima da se zabrani da se drže
    za jaja. Međutim, pošto to po ideji nije ni bilo bitno drži li se
    ovaj ili ne drži, napravili smo drugu seriju slajdova na kojima je naslikana
    ista situacija samo što se mušškarac nije držao dolje. Onda su
    rekli dajte da pokrijemo jedan dio pantalona sa slovima "Bijelo dugme".
    Mi smo i tu popustili, a onda su nam rekli da im se ta ideja ne sviđa i da je to
    ideja brutalne agresije. Oni se plaše nekakve krajnje konsekvence da bi mogli
    dobiti porez na šund. A ja kažem, porez na šund, neka ga. Onda oni
    računaju da će prodati trideset posto manje ploča. Onda ja kažem,
    valjda sam ja zaslužio prodajući po dvijesto hiljada ploča da prodam
    jednu u dvadeset, u krajnjoj liniji. A onda su mi rekli da shvatim realnost,
    a ta realnost je ugovor.

    To se nije moglo srediti na neki drugi način?

    Nema drugog načina da prikažeš udarac nogom u jaja osim da ga uslikaš.
    Mi smo to mogli da uradimo još na 350 načina, njima je ideja kao ideja
    neprihvatljiva. Mi smo htjeli da stavimo na omot njihovo pismeno
    obrazloženje. Onda su nam rekli da treba da se sastanu pa će mi odgovoriti.
    Znači ništa od toga, treba li ploča na ljeto da mi izađe? I što je najgore
    od svega, šta god ti radio oni će ploču prodavati i uzimati lovu.
    I ova naša mala kampanja što je vodimo u vezi omota samo će još više
    izreklamirati ploču i oni će pokupiti lovu. Dođe mi da sebe uhvatim
    kako mislim da bih voleo da se ova ploča ne proda!

    Sada o novom, još uvek ne postojećem, albumu "Bitanga i princeza"
    se nastavlja. U vreme kada je vođen ovaj razgovor pričalo se da će album
    izaći u najobičnijem belom kartonskom omotu, bez ikakvog natpisa.
    Međutim, stvari još uvek nisu sasvim jasne, kao što nije jasno
    zašto je bila potrebna sva ova gužva.

    "Džuboks", 1. april 1979.godine, strane 8-9




    INTERVJU U "ROCK"-U



    Komentar na rezultate akcije magazina "ROCK"
    "Sto ključnih pesama jugoslovenskog rocka"
    Baš mi je nakako čudno da su gotovo sve pjesme Bijelog dugmeta na listi
    "Sto ključnih" lagane... Izgleda da ćemo ipak ostati u istoriji kao bend
    koji je imao divne balade. Verovatno više nikom nije zanimljivo
    što su napravljene u poslednjem času i što to, zapravo,
    nije bio nikakav ozbiljan posao - ozbiljan svet ulazi u istoriju
    puno ozbiljnije radeći nego mi. Ako uzmemo da je ovih sto pesama
    ono čime bi se Jugoslavija eventualno pokazala nekome, onda smo ih napravili
    mnogo neozbiljno. Ovo su neke pesme koje će ostati. Da je čovek to mogao
    da predvidi, verovatno bi na tome nešto ozbiljnoje radio...

    Svoje pesme stvarno jedva napišem i, posle, kada bi trebalo da ih objasnim,
    to je muka živa. Uopšte ne znam da pričam o njima.
    "Sanjao sam noćas da te nemam" je, recimo, pesma o smrti,
    mada danas izgleda i verovatno će ostati kao ljubavna pesma. Taj tekst
    sam napravio u Londonu, usred jedne jako konfuzne situacije...
    Teško je prepričati okolnosti jer vulgarizujem i ono malo dobrog
    što sam napravio u njoj, ali je... Ne znam, i oko mene i oko Željka
    je tada bilo dosta smrti: on je nekoliko dana zakasnio na snimanje
    jer je bio u automobilu u kome mu je mu je poginuo brat, pa je sve
    proteklo u dosta mučnoj atmosferi... "Bosanac" je ono što ja zovem
    "višak pesma": ono što je Stonesima "Satisfaction" to je nama
    "Bosanac". Tu stvar ćemo vući za sobom do kraja života
    i puno puta se pokajem što sam je uopšte napisao.
    "Šta bi dao da si na mom mjestu" je jedna od pesama koje su pravljene
    da bi rekle nešto u naše ime. To je bio posao Duška Trifunovića
    jer ja ne znam da pišem takve tekstove, da objašnjavam,
    da pesmom pevam svoj status. Da li mi se sada čini patetičnom?
    Da... Mada mislim da za to ne treba kriviti samo Duška.
    I ja sam napisao dosta patetičnih pesama.

    Sve stvari sa ove liste još uvek sviramo, izuzev
    "Šta bi dao da si na mom mjestu". Sa "Ne spavaj mala moja muzika dok svira",
    recimo završavamo koncert. To je pesma koja sublimira energiju benda i,
    kada je uživo izvodimo, ona je zapravo pokazatelj koliko bend može da
    izvuče energije iz sebe.

    "Selma" isto nijhe moj tekst... "Kad bi' bio bijelo dugme", tako...
    "Sve će to mila moja prekriti ruzmarin, snjegovi i šaš" je još jedna
    pesma o rastanku... "Blues za moju bivšu dragu" je
    dosta privatna pesma, adresirana... Verovatno više ne znam
    da pišem takve stvari. A za "Bitangu i ptincezu" mislim da su ljudi
    više glasali zbog tog LP-a, on se narodu jako dopada.

    Nema posebne pesme koja je uticala na mene u početku.
    Par narodnjaka sam, recimo, imao u toj prvoj fazi. Na poslednjem
    LP-ju isto imam jedan narodni singl. Ako uzmemo da su dva ostala
    čoveka bitna u Jugoslaviji Bora i Džoni, moj je ukus dosta dalek i od
    Borinog i od Džonijevog. Moj je ukus, recimo, ni Borin, koji ti
    ne ostavlja ništa da slutiš iza prve slike, ni Džonijev, koji je
    metafora značajna samo njemu. Između ta dva kraja sam negde ja
    i verovatno bi bilo prirodno da oni utiču na mene, ali... ne baš
    Ja mislim da se moj ukus njima ne dopada isto kao ni meni njihov.
    Po tom pitanju sam puno bliži sa Stefanovskim: on se, zapravo,
    bavi muzikom i ona mu je problem, nije agresivan u govoru,
    dok sam ja muzičar kome nije muzika problem već nešto drugo.
    Zato sam sa Stefanovskim blizak. Volim ljude kao što su
    Kornelije Kovač i Vlatko Stefanovski jer znaju
    puno više oko muzike nego ja. Ja sam, recimo, potpuno promenio
    tehniku sviranja nakon što sam jedno vreme svirao sa Batom Kostićem:
    došao sam iz inostranstva sa jednom tehnikom, a kad sam sreo njega
    počeo sam da sviram na sasvim drugi način. Teško je kupiti influens
    od Stefanovskog zato što je on užasno brz, ali mislim da je
    mnogo bitnije to što mi, kad sviramo, imamo jednu
    slatku vibraciju među sobom, mada sam ja njemu kao gitarista
    neupotrebljiv. Džoni je, s druge strane, svirački dosta sličan meni,
    on nema problema sa sviranjem jer je kod njega puno važnija energija.
    Točak mi je sa te strane strašno dalek.

    Mislim da u početku nas i Divljih jagoda sada ima nekih sličnosti,
    ukoliko bi se oni razvijali na istu stranu, što ne znam da li imaju
    nameru. Ima ljudi koje veseli ovo, neke veseli ono... Fraziranje je,
    zapravo, strašno lepo i možda je malo falilo da i ja
    ostanem da celog života šibam fraze.


    "ROCK/STRIP 83" - posebno izdanje "Politikinog zabavnika"
    11. maj 1983. godine, strana 6

    Slični tekstovi

    Pregledano 5710 puta
    Pregledano 11603 puta
    Pregledano 15271 puta
    Pregledano 15999 puta
    Pregledano 9179 puta

    » 3 komentara... Dodaj svoj!

    rudica kaže:

    Prava stvar, tako mi je žao što sam izgubio sve brojeve "Džuboksa" u silnim preseljenjima. Bilo je tamo puno interesantnih stvari. BTW , od kuda si autore???

    23-04-2008 15:03

    LuKa kaže:

    bila ja kod nas u kc jedna izložba,kao povijest kc roka. Bilo je tamo je 50 brojeva đuboksa,malo sam prelistavao,i ono prva liga magazin,šteta što više ne izlazi

    05-07-2008 20:28

    Vibes Satta kaže:

    Severina čuči nasred polja, nabola je Bregovićeva zolja:dance3

    11-07-2008 18:02