Usporedna recenzija 3 mala pojačala:
PEAVEY NanoValve vs Fender Frontman 15G vs VOX VBM1
S obzirom da na forumu vidim da ima mnogo mladih gitarista koji tek stiču prva iskustva s opremom i imaju puno nepoznanica vezanih za pojačala i puno pitanja postavljenih vezano baš za mala pojačala za vežbanje kod kuće, reših da, uz malu pomoć svojih prijatelja, sve prekaljenih veterana, stavim 3 mala pojačala koja povremeno sviruckamo na ozbiljan test.
Tako je izvedeno testiranje 3 pojačala, svirajući 4 totalno različite gitare, „na suvo“- direktno u pojačalo i u kombinaciji sa 3 totalno različite pedale. Gitare su vrhunski GIBSON ES175 sa PAF humbuckerima, noviji American Vintage FENDER Stratocaster ’57 reissue, FENDER Stratocaster Standard iz prve polovine osamdesetih godina i jedan moderan instrument, ARIA ProII Excel sa low impedance HSS magnetima i Floydom. Evo kako sve to izgleda:
Prvo osnovni podaci o pojačalima:
1. PEAVEY NanoValve
- jednokanalno lampaško pojačalo klase A snage 5W
- 12AX7 u pretpojačalu i EL84 u pojačalu, okrenute naglavačke
- 8“ zvučnik
2. FENDER Frontman 15G
- dvokanalni solid state snage 15W
- 8“ zvučnik
3. VOX VBM1 Brian May signature
- (uslovno) dvokanalni solid state snage 10W
- 6.5“ zvučnik
Izrada
Prvo, da bude jasno, sva 3 pojačala su Made in China, što ne mora da znači ništa loše. Na kraju krajeva danas se praktično sve proizvodi u Kini.
Po pitanju kvaliteta izrade, FENDER je najbolji. Odaje utisak da je toliko čvrst da bi mogao da posluži i kao stepenica. Potenciometri su sa vrlo teškim hodom i sigurno ih nećete pomeriti ako ih dotaknete kablom ili rukom, što kod ostala dva pojačala nije slučaj. Urađen je kao da je neki od svoje velike braće i prilično je težak. Iza njega je PEAVEY koji je solidno urađen i dosta je teži nego što izgleda. Ipak je to lampaš i njemu je metalna šasija i 2 trafoa. VOX je vidno slabije izrade od prva 2 pojačala, kutija se čini da bi se mogla brzo rasklimati, vidljivo je nekvalitetno sečenje i spajanje na uglovima. VOX jedino ima bolju ručku za nošenje iako je najlakši dok PEAVEY i FENDER imaju potpuno jednake ručke. (Ista fabrika ?)
FENDER i VOX su sa kompresionim kutijama (zatvoreno kućište) dok je PEAVEY pozadi otvoren (bass reflex).
Zvuk - clean
FENDER ima karakteristični kristalni clean koji je jako dobro pogođen i zvuči baš „fenderoliko“. Zvuk je bogat i ima pun bas, pun srednji opseg i oštar i čist treble. Od sva 3 pojačala jedino FENDER ima sve 3 tonske kontrole. Stratocasteri na njemu imaju pravi twang i može se fino namestiti Shadows Apache zvuk koji mi veterani puno volimo. Neck magnet ima dubinu baš kako treba. ARIA je malo tamnija od oba Stratocastera, mada splitovani humbucker u kombinaciji sa srednjim magnetom daje ton blizak Stratu, Sam humbucker, naravno, daje očekivanu punoću. GIBSON je velik i šupalj i daje jako puno basa. Pun, topli, masni clean zvuk pun basa kojem ovde po meni fali visokih tonova, i na bridge magnetu a kamoli na necku. Ako se na pojačalu skine bas, onda to zvuči malo prazno.
VOX nema clean, nije mu to ni namena. On ima HIGH gain i LOW gain prekidač. Minijaturni clean može se dobiti samo na LOW i sa gain potom između 0 i 1 ali tako nema glasnoće. Sa gain već od 1 kreće drive.
PEAVEY je lampaš i drastično je drugačiji. Pre svega, vrlo je glasan, neznatno je manje glasnoće nego FENDER koji isto zvuči kao jače pojačalo nego što je deklarisano a VOX-a nadglasava k’o od šale, s pola snage. PEAVEY ima samo jedan kanal, nema nikakve tonske kontrole, ima samo level pot koji je u stvari nešto kao zajednička kontrola za gain i volume. To radi vrlo interesantno: podesiš level na maksimalni željeni nivo drajva a volume kontrolišeš na gitari. Stratocasteri su topliji nego na FENDERU i jaaaaako dobro zvuče. Do polovine pojačanja dolazi fini crunch, posle to ide u drive koji se fino kontroliše, akordi zadržavaju definisanost. Stratocasteri malčice šušte, naravno - single coil. ARIA ima low impedance, low noise magnete i razlika je čujna, nema šuma. Na humbuckeru je zvuk popunjen ali sa manje basa nego na FENDERU. U celini je ovo pojačalo osetno svetlijeg karaktera nego FENDER. Zvučnik bi mogao biti najslabija karika ovog pojačala što nikako ne znači da je loš a to ne znači da ne bih voleo tu čuti Celestion 8“. Može se to naći relativno jeftino pa možda jednom i to probam. Na kraju, GIBSON. Šta reći, to treba čuti, poezija. Pojačalo zvuči k’o veliko. Šteta je samo to što ja nisam gitarista stila koji bi prirodno išao uz veliki šuplji GIBSON. Jako bih voleo da čujem da na ovu kombinaciju svira neki rasni jazzer.
Zvuk – drive
FENDER ima tipični tranzistorski drive kanal. Do četvrtine gaina je to neki jaki crunch, do polovine je high gain a preko polovine je sitno zrnasto ali masno jer je bas dosta izražen. Ovaj drive ubija osobnost gitara pa tako Stratocasteri i ARIA zvuče praktično jednako, jedino ARIA na humbuckeru hoće da zvuči nalik nečemu. Jedna grupa klinaca metalaca ponekad koriste ovo pojačalo i obožavaju ga. Imaju neke jeftine Ibaneze i deru s time. Gain ne skidaju sa 10 :) Ovo definitivno nije okruženje za full akustični GIBSON, pa ga nismo maltretirali.
VOX je tu već zanimljiviji jer je on napravljen po specifikacijama Brian May hand made opreme i, navodno, ga on lično koristi kao boost za svoj niz AC30 pojačala (u šta ja iskreno sumnjam). Na low gain kanalu se može dobiti pristojni crunch i na njemu se i kroz drive može prepoznati kada je uključen Stratocaster a kad ARIA. Čak i GIBSON tu ide fino i moglo bi se tako svirati blues. Ton kontrolu je najbolje držati na neutralnom položaju jer inače ton ili previše zamuti na jednom kraju ili prevede u kreštanje na drugom. High gain kanal daje distorziju sličnu FENDERU. Ne bih rekao ni bolju ni lošiju nego malo drugačiju. Mislim da bi i nju klinci obožavali i može se svirati ali ni uz najbolju volju nismo u njoj prepoznali Brian May zvuk. Možda da smo imali njegovu gitaru :) ARIA je tu na svom, roka, pišti, drži ton do u nedogled. Kao što rekoh, klinci su u transu. Stratocasteri zvuče bez identiteta, ton je relativno dobar ali čuje se samo distorzija a ne i gitara. GIBSON je u ovoj varijanti neupotrebljiv, pravi mikrofoniju i nekontrolisano pišti. Očekivano. Trenutno nismo imali pri ruci AC30 (a mrsko nam je bilo dovlačiti ga od prijatelja koji ga ima) pa je ostala neisprobana opcija da se iz booster outputa na pojačalcu kopčamo na ulaz u veliki VOX. Možda grešim ali nešto sam skeptičan po tom pitanju. Probaćemo jednom i to.
Zvuk – uz pedale
Pošto sve to ipak zvuči malo sirovo, malčice smo poradili na pripremi zvuka pre pojačala. Evo sa ovim:
Pedale su entry-level modeling procesor DIGITECH RP50, jeftini ali vrlo dobri JOHNSON Tube OverDrive i jedna sprava iz kategorije teške artiljerije velikog kalibra, lampaški preamp/overdrive MESA/BOOGIE V-Twin.
FENDER zvuči sasvim pristojno na clean kanalu kada mu se dodaju modeling distorzije iz RP50 i tu se daju fino podesiti predefinisane distorzije tipa razno. JOHNSON mu daje topli overdrive i uz malo spring reverba sa RP50 Stratocasteri zvuče impresivno. ARIA voli overdrive i uz tople basove sa FENDER-a sustain samo peva. GIBSON definitivno nije dobitna kombinacija za FENDER, previše je taman i nisam nikako uspeo dobiti zvuk kakav sam očekivao. MESA mi je pregrub za FENDERA. Koliko god mu se nežno podesi gain, pri uključenju toliko doda boosta da zubi ispadaju. Stratocasteri pište, GIBSON pišti, ARIA se još nekako nosi s time. Klinci bi bili oduševljeni, meni je pregrubo.
Iz VOX-a, kao što rekoh, je nemoguće dobiti clean i dodavanjem drajva ili distorzije se dobije neka muljava kombinacija. MESU, s obzirom na prethodno iskustvo nije imalo smisla ni probati. Cela gama efekata bez distorzija iz RP50 radi zadovoljavajuće i može se kako-tako podesiti. Puno šušti u praznom hodu.
Naravno, šlag na kraju:
PEAVEY je i tu očekivano kralj. Iz RP50 uzmem noise gate, kompresor, malo phasera, malo reverba i EQ sekciju uz blago potisnuti middle a JOHNSON postavim na vintage overdrive uz gain na samo četvrtinu. Jedna reč: KRASNO. Ja Stratocaster sviram prstima i uz ovo podešavanje imam ono što volim: čuje se pucanje žica po pragovima i pravi Stratocaster zvuk. Ni manje, ni više. ARIA tu daje svoj topli zvuk, još kad je level na pojačalu bar na pola. Pa još kad se overdrive gain podeblja, da vidiš paprike na tolicnom pojačalcetu. GIBSON je tu u elementu. Uz malo igranja dobiven je Steve Howe zvuk skoro nalik na YES. Ted Nuggent zvuk nismo nikako uspeli dobiti :) MESA je i dalje vrlo grub, očigledno su njemu ovo ipak sitne ribe, on je predviđen ide na velike zveri sa rectifierom. Doduše, ako u pojačalo vodimo signal iz izlaza za miksetu a ne iz instrumentalnog izlaza onda je situacija malo bolja. Ipak iz MESE definitivno izlazi isuviše snage koju mala pojačala očigledno ne mogu da podnesu.
Zaključak
Kao i što je očekivano, lampe su nadmoćno potukle konkurenciju, PEAVEY se pokazao kao ozbiljna sprava za malo para. Moj prijatelj, stari gitarski vuk sa muzičkim stažem od preko 40 godina (inače vlasnik oba divna stratocastera sa testa), tvrdi da bi bez problema svirao PEAVEY na velikoj svirci, uz mikrofon.
FENDER se junački nosio sa jakim konkurentom sa kojim čak nije ni u istoj kategoriji. Uz veliku snagu i, za svoju klasu, pristojan zvuk daje kvalitet izrade koji pripada višoj i daleko skupljoj kategoriji opreme.
VOX mi je ispao veliko razočarenje. Očekivao sam više i od respektabilne firme i od signature. U stvari, možda VOX i nije tako loš nego je imao peh da upadne u poređenje sa jakom konkurencijom.
Imao sam nameru ne biti preopširan i pomenuti samo bitno. Valjda sam uspeo.
dusansk, Dušan Skenderović, dusansk@gmail.com
Invalid53 kaže:
11-05-2009 23:14